Najčešći mitovi o skriningu – razbijanje strahova i zabluda
Uprkos višedecenijskim naporima stručnjaka i dostupnosti savremenih metoda ranog otkrivanja raka dojke, veliki broj žena i dalje odlaže preventivne preglede.
Najčešći razlozi za to nisu stvarni rizici, već mitovi, strahovi i pogrešna uverenja koja se prenose iz neznanja ili usled nedostatka informacija.
Razbijanje tih zabluda je od ključnog značaja, jer preventivni pregledi — posebno mamografija, ultrazvuk i klinički pregled — predstavljaju najefikasniji način za rano otkrivanje raka dojke, kada je izlečenje gotovo u potpunosti moguće.
Mit 1: „Mamografija je bolna.“
Osećaj nelagodnosti tokom mamografskog pregleda najčešće se preuveličava. Tokom snimanja dojka se kratko (na nekoliko sekundi) pritisne između dve ploče aparata kako bi se dobila jasna i precizna slika.
Taj pritisak može izazvati blagu neprijatnost, ali ne i stvarni bol.
Intenzitet nelagodnosti zavisi od individualne osetljivosti i trenutka ciklusa.
Preporučuje se da se mamografija zakazuje nedelju dana nakon menstruacije, kada su dojke najmekše i manje osetljive.
Važno je naglasiti da kratkotrajna nelagodnost nikako ne može da se uporedi sa posledicama kasnog otkrivanja bolesti.
Mit 2: „Mamografija je opasna zbog zračenja.“
Ovo je jedan od najraširenijih mitova. Mamografija koristi minimalnu dozu rendgenskog zračenja, manju od količine kojoj smo prirodno izloženi tokom boravka na suncu ili leta avionom.
Količina zračenja na jednom mamografskom pregledu daleko je ispod granica koje bi mogle izazvati bilo kakve posledice po zdravlje.
Tehnologija mamografskih aparata poslednjih decenija značajno je unapređena, pa se danas koriste digitalni i 3D mamografi sa još nižim dozama zračenja i boljom rezolucijom snimka.
Dakle, mamografija je bezbedna, kontrolisana i odobrena metoda koju preporučuju sve relevantne međunarodne i domaće zdravstvene organizacije.
Mit 3: „Ako me ništa ne boli, ne moram da idem na pregled.“
Ovo je najopasnija i nažalost veoma česta zabluda. Rak dojke u početnim fazama najčešće ne izaziva nikakve simptome ni bol.
Kada se bolest ispolji kroz vidljive promene, čvoriće ili bol, često je već u odmakloj fazi.
Svrha skrininga upravo je u otkrivanju promena dok su one mikroskopske i ne daju kliničke znake.
Upravo tada je mogućnost izlečenja gotovo potpuna, a lečenje kraće i manje invazivno.
Redovni pregledi, čak i kada se osećate potpuno zdravo, nisu znak sumnje već odgovornosti prema sopstvenom zdravlju.
Mit 4: „Mamografija nije pouzdana kod mlađih žena.“
Mamografija je najpreciznija kod žena starijih od 40 godina, ali to ne znači da mlađe žene ne treba da obavljaju preglede.
Kod mlađih žena, zbog gušćeg žlezdanog tkiva, lekar može preporučiti ultrazvuk dojki kao primarnu metodu ili kao dopunu mamografiji.
Kombinovanjem ovih metoda dobija se najveća moguća tačnost, bez obzira na uzrast.
Mit 5: „Skrining je potreban samo ako u porodici postoji rak dojke.“
Porodična istorija bolesti povećava rizik, ali većina slučajeva raka dojke javlja se kod žena koje nemaju porodično opterećenje.
Zato je skrining važan za sve žene, bez obzira na genetske faktore.
Rizik se povećava sa godinama, načinom života i hormonskim statusom, pa je jedini siguran način zaštite — redovna kontrola.
Mit 6: „Ako mi je nalaz uredan, ne moram dolaziti više godina.“
Uredan nalaz ne znači da se bolest ne može razviti kasnije.
Mamografija i ultrazvuk ne sprečavaju rak dojke, ali omogućavaju da se on otkrije u ranoj fazi, ukoliko se pojavi između dva pregleda.
Zato je važno da se skrining ponavlja u preporučenim intervalima, jer kontinuitet čini razliku između ranog otkrivanja i kasne dijagnoze.
Da zaključimo
Strah i predrasude često su veća prepreka od samog pregleda.
Mamografija, ultrazvuk i klinički pregled su bezbedni, brzi i neuporedivo korisniji od rizika koje nosi njihovo izbegavanje.
Prevencija ne znači sumnju u bolest, već brigu o sopstvenom zdravlju i životu.
Rano otkrivanje spasava živote – zato je redovan skrining najbolja odluka koju svaka žena može doneti.
Projekat podržali
